Univerzitet Crne Gore  Pravni fakultet 13. jula br. 2 Tel. 081 48 12 01

izborni predmet: pravna informatika ljetnji semestar 2000/2001.

Doc. dr Milan Markovic Prof. dr Milorad vovic Dr Dragan Prlja E-mail:  dprlja@yahoo.com

Predavanje 27. marta 2001.
Dr Dragan Prlja
UPRAVLJANJE INTERNETOM

Za razliku od državnih zajednica kakve smo mi do sada poznavali zadnijih godina pred nama se otvori prostor sasvim novog tipa, takozvani "cyberspace". Taj prostor nema fizičke granice, u tom prostoru nema suvereniteta niti zakonodavca, sudija, kakve smo do sada poznavali. Pitanje koje se nama postavlja je ko upravlja tim virtuelnim prostorom i kakva pravila važe u tom virtuelnom prostoru.

U svom članku "Anarhija, država i Internet - rad o pravilima Cyberspace-a" (objavljen učasopisu Kompjuteri i pravo br. 2/1997)  profesor David Post smatra da ovim prostorom upravlja pet vrsta različitih kontrolora: SAMI AKTERI (na osnovu individualne etike i samosankcija), POJEDINCI NA KOJI SU UKLJUČENI (na osnovu ugovornih propisa, a kao sankcija im na raspolaganju stoji samopomoć), NEHIJERARHISKI ORGANIZOVANE DRUŠTVENE ORGANIZACIJE (za njih važe društvena pravila, a podležu društvenim sankcijama), HIJERARHIJSKI ORGANIZOVANE DRUŠTVENE ORGANIZACIJE (za njih važe organizacijska pravila, a podležu sankcijama te organizacije), i DRŽAVE (za njih važe zakoni , a država sprovodi sankcije prisilom). Prema ovom autoru očigledno je da on smatra da se upravljanje internetom svodi na izbor među konkurentniom skupovima pravila na osnovu dobrovoljnosti. Sličnost koju ovaj autor uočava je sličnost sa razvojem srednjevekovnih trgovačkih zakona na osnovu neregulisaqnosti i nesputanosti usled nepostojanja državne kontrole.

 Kada govorimo u upravljanju internetom moramo spomenuti zanimljivo mišljenje dvoje autora Masačusets instituta za tehnologiju (Sharon Eisner Gillett i Mitchell Kapor) koji su u svom članku "Samoupravljajući Internet" (http://ccs.mit.edu/papers/CSSWP197/CSSW197.html) izneli vrlo zanimljivu tezu da je internet 99% dentralizovan i da se samokoordinira bez učešća bilo kakvog centralnog autoriteta, a da upravljački posao na Internetu obuhvata svega 1% i da to upravljanje obavlja više različitih organizacija. Oni ovu tvrdju potkreplju činjenicama da se sadržaji na internet postavljaju jednostavnom odlukom onog koji želi da postavi sadržaj, da takve sadržaje čitaju oni koji to žele, a da ne postoji centralno mesto skladištenja podataka, ili centralna kontrola sadržaja postavljenog na internet. Otvoreni standardi HTML (Hypertext Markup Language) i TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet Protocol) su besplatno dostupni i može ih koristiti svako ko to želi. Nasuprot ovih 99% Interneta koje obuhvata poštovanje protokola, postavljanje i korišćenje sadržaja postoji onaj 1% interneta za koji se mogu tačno identifikovati oni koji tim delom Interneta upravljaju. Tim delom interneta upravljaju kontrolori mreža odnosno svi oni internet provajderi (kompanije koje omogućavaju korišćenje interneta) koji upravljaju tabelama rutiranja, IP adresama, kodovima zemalja, imenima domena. Da bi bilo koji kompjuter mogao da se uključi na internet neophodno je da dobije odgovarajući privremeni ili stalni broj (na primer: 192.187.132.111), a da bi se neki sadržaj pojavio na Internetu on mora da se nalazi na kompjuteru koji je stalno uključen i povezan sa internetom, a poseduje registrovan domen (Domain Name System), odnosno zakupljeno ime i broj na određeno vrijeme (na primjer flowers.com ima broj 192.18.13.1). Podjelu domena vrše komercijalne firme koje su dobile to pravo, kada se radi o komercijalnim domenima, ili nacionalne institucije (obično univerziteti) kada se radi o nacionalnim besplatnim domenima (kao što su na primer akademski domeni). Međunarodne nevladine organizacije kao što je na primer Internet Engineering Task Force (IETF) se bave standardizacijom i razvojem protokola pa tako i one na neki način upravljaju jednim djelom Interneta. 

Profesor sa Majami Pravnog fakulteta Micheal Froomkin upozorava u svom članku o upravljanju internetom na brzi razvoj elektronske trgovine i sve većem broju međunarodnih organizacija koje nastoje da harmonizuju pojedina pravila u nacionalnim zakonodavstvima koja se odnose na elektronsku tgovinu, zaštitu intelektualne svojine, itd. Te organizacije su: Svjetska trgovinska organizacija, Evropska unija, Svjetska organizacija za intelektualnu svojinu, itd.

Pitanje upravljanja internetom je od velikog značaja kako za budući razvoj samog interneta tako i za razvoj internet prava koje mora da reguliše niz pitanja kao što su pitanja elektronske trgovine, zaštite intelektualne svojine, kompjuterskog kriminala, oporezivanja, konkurencije, itd. 

Azurirano 2. aorila 2001.g.
Webmaster: Dragan Prlja
Copyright Pravni fakultet Podgorica, 2001.