Univerzitet Crne Gore  Pravni fakultet 13. jula br. 2 Tel. 081 48 12 01

izborni predmet: pravna informatika ljetnji semestar 2000/2001.

Doc. dr Milan Markovic Prof. dr Milorad vovic Dr Dragan Prlja E-mail:  dprlja@yahoo.com

Predavanje 3. april 2001.
Dr Dragan Prlja
KOMPJUTERSKI KRIMINAL

Istorijat kompjuterskog kriminala datira od ranih sedamdesetih godina, da bi tek tokom osamdesetih i devedesetih godina kompjuterski kriminal postao ozbiljan problem u mnogim društvima.

Greškom u programu koja je nazvana "Internet crv" 1988.g. oboreno je 6.000 računara. Iste godine uhapšen je Robert Moris  (SAD) i osuđen je na 400 sati dobrovoljnog rada i 10.000 dolara. U periodu od juna do avgusta 1994 u osamnaest upada Vladimir Levin iz Petrograda izvukao je preko 10 miliona dolara iz sistema Citibank. Naredne godine je uhapšen u Londonu, 1997. je izručen američkim vlastima, a u avgustu 1997.g. je osuđen na 36 meseci zatvora i kaznu od 250.000 dolara.Kevin Mitnik u SAD je uhapšen i osuđen 1995.g. za falsifikovanje 20.000 brojeva kreditnih kartica. Čak su i pet gosođa starijih od 50 godina, službenici Zavoda za penzije u Francuskoj prebacile na svoje račune 6 miliona franaka kao penzije za osobe koje su već odavno umrle. Svi navedeni primeri naslućeni još 1983.g. filmom "Ratne igre" u kome tinejdžer entuzijasta upada u računarske sisteme oblici su kompjuterskog kriminala koji predstavlja veliku opasnost za društva 21. vijeka. Štete koje nastupaju usled kompjuterskog kriminala mogu se meriti stotinama miliona dolara. 

Kompjuterski kriminal se može definisati kao što to čini Milan Škuletić kao "oblik kriminalnog ponašanja, kod koga se korišćenje kompjuterske tehnologije i informatičkih sistema ispoljava kao način izvršenja krivičnih dela, ili se kompjuter ispoljava kao način izvršenja krivičnih dela, ili se kompjuter upotrebljava kao sredstvo ili cilj izvršenja, čime se ostvarjuje neka u krivičnopravnom smislu relevantna posledica".  

Na državnom univerzitetu Floride kompjuterski kriminal se definiše nabrajanjem njegovih pojavnih oblika kao što su: neovlašćen upad u kompjuterske mreže, ugrožavanje privatnosti, industrijska špijunaža, piratiranje softvera, i drugi zločini gde je kompjuter važan faktor.

U okviru multimedijalne enciklopedije na internetu kao prepoznati pojavni oblici kompjuterskog kriminala se definišu: 1. upad u kompjuterske mreže, 2. industrijska špijunaža, 3. pitratiranje softvera, 4. dečja pornografija, 5. bombardovanje email porukama, 6. preuzimanje pasvorda, 7. imitiranje drugog kompjutera radi neovlašćenog upada, 8. prevara sa kreditnim kartama.

Ronald Standler kompjuterski kriminal djeli u tri kategorije: 1. neautorizovano korišćenje kompjutera, 2. izrada štetnih kompjuterskih programa, 3. uznemiravanje u cajberprostoru. 

 Kao specifični oblici kompjuterskog kriminala prema Mirjani Drakulić javljaju se:

1. kompjuterska prevara,
2. kompjutersko krivotvorenje,
3. kompjutersko oštećenje, kompjuterska sabotaža,
4. neautorizovan pristup, neautorizovano unošenje,
5. neautorizovano reprodujkovanje zaštićenog kompjuterskog programa,
6. neautorizovano reprodukovanje zaštićene topografije,
7. promena kompjuterskih podataka ili kompjuterskih programa,
8. kompjuterska špijunaža,
9. neautorizovano korišćenje kompjutera, i
10. neautorizovano korišćenje zaštićenih kompjuterskih programa i topografije.

Milan Škuletić kao pojavne oblike kompjuterskog kriminaliteta prepoznaje:

1. protivpravno korišćenje usluga i neovlašćeno pribavljanje informacija,
2. kompjuterske prevare,
3. kompjuterske sabotaže i kompjuterski terorizam, i
4. provaljivanje u kompjuterske sisteme.

 Pravna regulativa kompjuterskog kriminala datira od druge polovine osamdesetih godina kada je američki kongres izglasao 1986.g. Zakon o kompjuterskoj prevari i zloupotrebi i Zakon o privatnosti elektronskih komunikacija. Od tada pa do danas mnoge zemlje su izmjenile svoje krivčne zakone i donijele niz posebnih zakonskih propisa kao što su Zakon o kompjuterskom kriminalu (Australija 1988), Zakon o kompjuterskim zloupotrebama (Velika Britanija 1990), Zakon o kompjuterskom kriminalu (Holandija 1993), itd. Monoge međunarodne organizacije su takođe donijele preporuke u vezi sa izmjenama zakonodavstava u vezi sa sprečavanjem kompjuterskog kriminala: OECD, OUN, Savjet Evrope, Komisija EU, itd.

U Hrvatskoj je novi Kazneni zakon i Zakon o kaznenom postupku donijet 1997.g. U njemu se član 223. odnosi na Oštećenje i upotrebu tuđih podataka i glasi:

(1) Tko ošteti, izmjeni, izbriše, uništi ili učini neuporabljivim tuđe automatski obrađene podatke ili računalne programe, kaznit će se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine.
(2) Tko unatoč zaštitnim mjerama neovlašteno pristupi automatski obrađenim podacima ili računalnom programu, kaznit će se novčanom kaznom do stopedeset dnevnih dohodaka ili kaznom zatvora do šest mjeseci.
(3) Kazneni postupak za kazneno djelo iz stavka 1. ovoga članka, ako se ne radi o obrađenim podacima ili računalnim programima državnog tijela, pokreće se povodom prijedloga.
(4) Posebne naprave i sredstva kojima je počinjeno kazneno djelo iz stavka 1. i 2. ovoga članka oduzet će se.

Nacrt Krivičnog zakona SRJ predviđa sledeća krivična dela: oštećenje računarskih podataka i programa, računarska sabotaža, računarska prevara, ometanje funkcionisanja sistema i mreže za elektronsku obradu podataka i neovlašćeni pristup zaštićenom sistemu i mreži za elektronsku obradu podataka. Za onog ko neovlašćeno izbriše, ošteti, izmeni ili prikrije računarski podatak ili program, predviđena je novčana kazna ili zatvor do jedne godine. Ako je ovim delom učinilac prouzrokovao štetu velikih razmjera, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.

Kada je u pitanju računarska sabotaža, u nacrtu zakono stoji: „Ko unese, izbriše ili prikrije računarske podatke ili program ili se na drugi način meša u računarski sistem ili uništi ili ošteti uređaje za elektronsku obradu podataka sa namerom da onemogući ili znatno omete postupak elektronske obrade podataka koji su od značaja za državne organe, javne službe, ustanove, preduzeća ili druge organizacije, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.”

Kod računarske prevare, svako ko neovlaćeno unese, ošterti, izmeni ili prikrije računarski podatak ili program ... u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist i time drugom prouzrokuje štetu, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

U slučaju ometanja funkcionisanja sistema, svako ko neovlašćenim pristupom u sistem ili mrežu za elektronsku obradu podataka izazove zastoj ili poremeti funkcionisanje tog sistema ili mreže, kazniće se zatvorom do dve godine.

Ko se neovlašćeno uključi u sistem ili mrežu kršenjem mera zaštite, kazniće se zatvorom do jedne godine. Ko takav podatak upotrebi, kazniće se zatvorom do tri godine, a ako usled takve radnje nastupi teška posledica za drugog, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

LITERATURA

1. Mirjana Drakulić, Osnovi kompjuterskog prava, Beograd, 1996, str. 399-491.
2. Slobodan Petrović, Kompjuterski kriminal, Beograd, 2000.
3. Škulić Milan, Kompjuterski kriminalitet - da li smo bespomoćni pred ovom opasnošću, Kompjuteri i pravo2/1997. www.computersandlaw.cjb.net.
4. Kavran Dragoljub, Kompjuterski kriminal, Kompjuteri i pravo 1-2/1993.www.computersandlaw.cjb.net.

Azurirano 3. april 2001.g.
Webmaster: Dragan Prlja
Copyright Pravni fakultet Podgorica, 2001.